Lečenje multiple skleroze

Postojeći tretmani za MS

MS kao kompleksno oboljenje zahteva isti takav pristup lečenju. Iako ne postoji lek za MS, mnogi lekovi i terapije se koriste za tretiranje različitih simptoma ove bolesti. Standarndna praksa je bila da se sačeka sa terapijom dok se ne pojavi akutno pogorsanje dva ili više puta. Medjutim, nedavne studije sugerisu da rana terapija kod MS može pomoći u tome da se smanje oštećenja nervnog sistema, a postoji i mogućnost da se uspori progresija bolesti. 

U protekloj deceniji postali su nam dostupni lekovi koji smanju broj napada ili čak mogu usporiti napredovanje bolesti. Tako, postala je praksa da se terapija lekovima koji modifikuju bolesti započne što pre nakon definitivne dijagnoze relapsno-remitentne MS. Sa kojom terapijom početi zavisi od individualnih faktora, uključujući tok i težinu bolesti. Opcije su sledeće: 

- Lekovi koji modifikuju bolest: Za sada posti 6 odobrenih lekova za modifikaciju bolesti kod MS: 

      - ABCR terapija: 4 leka su odobrena za tretiranje relapsno-remitentne forme MS. To su: interferon beta 1-a (Avonex, Rebif), interferon beta 1-b (Betaseron) i glatiramer acetat (Copaxone). Svaki od ovih lekova smanjuje broj i ozbiljnost napada MS, a neki mogu i usporiti napredovanje bolesti. Lekovi se primenjuju ili potkožnim injekcijama (Betaseron, Rebif, Copaxone), ili intramuskularnim (Avonex). Interferoni su proteini našeg organizma koji učestvuju u borbi protiv virusa. Jos uvek naučinici nisu sigurni na koji način interferoni deluju kod MS, ali svi se slažu da štite centralni nervni sistem od imunog odgovora organizma. 
      - Tysabri (natalizumab): Bio je odobren za lečenje relapsne forme MS u smanjivanju frekvencije kliničkih relapsa. Ipak povučen je iz upotrebe kada su se pojavili retke komplikacije - PML - progresivna multifokalna leukoencefalopatija. U junu 2006. FDA je ponovo odobrila Tysabri kao monoterapiju kod relapsne forme MS. Lek se pokazao dobar u sprečavanju napredovanja onesposobljenosti pacijenata, kao i u smanjivanju frekvencije relapsa. Ipak, potrebno je proći poseban monitoring pre primene ovog leka www.tysabri.com 
      - Novantron (mitoxantron): odobren je za tretiranje sekundarno-progresivne, progresivno-relapsne i primarno-progresivne forme MS. Novantron je primarno bio namenjen lečenju maligniteta, ali se u medjuvremenu pokazao kao dobar lek kod smanjivanja relapsa i usporavanja napredovanja MS. Primenjuje se intravenski i pretpostavlja se da deluje tako sto utiče na supresiju imunog sistema.


- Steroidi: Pre pojave lekova koji moderišu bolest, steroidi su bili lekovi prvog izbora za MS. Oni se i danas koriste što dovodi do smanjenja zapaljenja kod tretmana akutnih napada. Često se prepisuju visoke doze ovih lekova intravenozno. Neki od njih su: dexametazon (Decadron), methylprednisolone (Solu-Medrol) i prednison (Deltasone). 
- Plazmafareza (zamena plazme): Ova vrsta terapije se obično razmatra kod 10% pacijenata koji nisu dobro reagovali na terapiju steroidima. Kod plazmafareze zamenjuje se tecni deo krvi pacijenta (plaZma) koji sadrži antitela za koje se pretpostavlja da napadaju mijelin. 
- Komplemetarna i alternativna terapija: Osobe sa MS-om mogu koristiti i ovu vrstu terapije radi smanjenja nekih simptoma bolesti. Kao sto je obično slučaj sa ovom vrstom terapije, veoma je teško proceniti njen učinak. Neki oblici koji privlače pažnju naučnika su suplementacija vitaminom D i vitaminima antioksidantima, dijete sa malom količinom zasićenih masti i visokim količinama masnih kiselina. 
- Terapije budućnosti: Istraživanja su usmerena na nekoliko novih terapijskih opcija koje mogu uticati na progresiju MS. Neke od njih su: 
      - Imunoterapija: Zbog povezanosti MS sa imunim sistemom, proučavaju se lekovi i tehnike koje bi smanjile imuni odgovor i kontrolisali tok bolesti. 
      - Remijelinizacija: Posebno je važno pronaći način da dodje do reverzije oštećenja mijelina i stimulacije novog tkiva. Za sada, samo studije na životinjama pokazuju da supstance koje zovemo monoklonalna antitela, mogu pomoći u remijelinizaciji. 

      - Manipulacija imunim sistemom: Ovaj pristup uključuje uništavanje ili onemugućavanje ćelija koje napadaju mijelin.

Kako se dijagnostikuje multipla skleroza?

Kako se dijagnostikuje multipla skleroza? 

Ne postoji pojedinačni test za dijagnostiku MS, što je čini teškom bolesti za dijagnostikovanje. Simptomi mogu da imitiraju brojna stanja i mogu se menjati u zavisnosti od područja centralnog nervnog sistema koji je zahvaćen gubitkom mijelina. Simptomi takodje variraju od osobe do osobe, a takodje i iz dana u dan kod iste osobe. Neki rani simptomi multiple skleroze su: 

   - Slabost ili utrnulost različitih delova tela, obično ekstremiteta. 
   - Neočekivana slabost, vrtoglavica i zamor. 
   - Zamagljen vid, duple slike ili slepilo.


Ostali simptomi mogu biti: 
   - Mišićni spazam (ukočenost mišića) 
   - Oštećenje čula dodira i sposobnosti da se osete razlike u temperaturi i bolu na dodir 
   - Problemi sa ravnotežom i koordinacijom 
   - Tremor (podrhtavanje) 
   - Problemi sa govorom 
   - Problemi kontrolisanja pažnjenja bešike i debelog creva 
   - Seksualni problemi 
   - Depresija 
   - Srednje izraženi problemi pri koncentraciji, pažnji, pamćenju i proceni. 
   - Blag do jako izražen bol 
   - Osetljivost na vrućine

Da bi se dijagnostikovala multipla skleroza koriste se brojni načini i testovi koji često pomažu i u eliminisanju ostalih mogućih uzroka: 

- Anamneza stanja: Lekar uzima podatke o istoriji bolesti pacijenta, porodičnoj istoriji i pažljivo postavlja pitanja pacijentu o njegovim simptomima, njihovom trajanju i početku. 
- Fizikalni (neurološki) pregled: Obuhvata testove koji će pokazati u kakvom su stanju nervi i mišići. Lekar obraća pažnju na slabost u specifičnim delovima tela, nekoordinisanim pokretima očiju, problemima sa ravnotežom, vidom i govorom. 
- Magnetna rezonanca (MRI): Ako lekar posumnja na ovo stanje, sledeći korak su dodatni dijagnostički testovi, počevši sa magnetnom rezonancom. Kod multiple skleroze skenira se mozak ili kičmena moždina u zavisnosti od simptoma koje je lekar utvrdio. Na slici koja se dobije uočljive su mrlje odn. ožiljci na centralnom nervnom sistemu gde je mijelin uništen. Ta polja se označavaju kao plakovi (plaques). Pošto i ostala stanja i poremećaji mogu dati istu sliku na skeniranju magnetnom rezonancom, ona sama ne može dati definitivnu dijagnozu, ali se lekari primarno oslanjaju na MRI kako bi videli sumnjive lezije. 
- Cerebrospinalna tečnost: Može se uzeti uzorak cerebrospinalne tečnosti - likvora. Kod ovog testa ispituju se abnormalnosti povezane sa multiplom sklerozom, kao što su: povećanje belih krvnih ćelija i velika količina antitela tipa imunoglobulina G. 
- Evocirani potencijali (EP): Ovi elektronski testovi mere brzinu nervne sprovodljivosti. Najčešće se koriste: vizuelni, auditivni i senzitivni evocirani potencijali. Oni ukazuju na ove puteve koji se tada mogu detektovati kao oštećena polja u mozgu.

Tok multiple skleroze

Tok multiple skleroze: 

Uzrok multiple skleroze još uvek nije poznat. Postoje brojni podaci da imuni sitem igra jednu od glavnih uloga u njenom razvoju. Zbog toga se često ona i svrstava u autoimune bolesti. Ova pretpostavka se očitava u tome da imuni sistem koji obično štiti naše telo od bakterija i stranih tela, može napasti mijelin sopstevnog nervnog sistema. Pojedini istraživači sumnjaju da ovi napadi mogu biti podstaknuti različitim tipovima virusne infekcije. Takodje je uočeno da odredjene grupe ljudi imaju veći rizik za razvijanje bolesti u odnosu na opštu populaciju. To nam govori da može postojati i genetska komponenta vezana za ovu bolest. 

Tačan i precizan tok bolesti kod svakog zasebnog pacijenta je neizvestan i nepredvidiv. MS se kod različitih osoba ispoljava na različite načine koji takodje mogu da variraju. Medjutim, generalno, tok bolesti se može opisati pomoću nekoliko najpoznatijih modela. Lekari su grupisali 4 modela pod jednim nazivom "hronična progresivna MS":

- Relapsno-remitentna MS (RRMS): Kod ovog modela, MS se ispoljava kao serija aktivnih simptomatskih perioda, koje nazivamo napadima, egzacerbacijama ili relapsima. Napade potom prate mirni periodi koje nazivamo remisijama, tokom kojih simptomi postaju blaži i ne primećuje se očigledna progresija bolesti. Pacijenti mogu imati period stabilnosti koji traje mesecima ili čak i godinama dok se ne pojavi sledeći napad. Procenjuje se da je oko 85% pacijenata dijagnostikovano u periodu relapsno-remitentnog toka bolesti. 

- Sekundarno-progresivna MS (SPMS): Ovaj model se nastavlja nakon relapsno-remitentnog kursa. Bolest se progresivno pogoršava nakon nekoliko faza akutnih napada. Procenjuje se da će više od polovine pacijenata, kod kojih je bolest počela kao relapsno-remitentna, razviti sekundarno-progresivnu fazu u toku narednih 10 godina. Taj broj se povećava i do 90% u toku narednih 25 godina.

- Primarno-progresivna MS (PPMS): Ovaj model je označen kao postepeno pogoršavanje simptoma. Uopšteno, pacijenti nemaju akutne egzacerbacije. Za ovo vreme ne postoji izdvojena remisija, ali mogu se uočiti privremeni platoi stabilnosti kada se simptomi samo delimično povlače. Procenjuje se da je 10-15% obolelih od MS dijagnostikovano kao PPMS. 

- Progresivno-relapsna MS (PRMS): Kod ovo modela postoji postepena progresija bolesti koja je praćena akutnim napadima (egzacerbacijama) u isto vreme. Procenjuje se da 5% obolelih od MS imaju ovaj oblik bolesti.

Kao dodatak može se pomenuti da, iako retko a slučajno dijagnostikovano, do 20% obolelih od MS ima benigni oblik bolesti. Nakon inicijalnog napada, simptomi progrediraju veoma malo tokom života. Takodje, kod malog broja obolelih javlja se maligna forma MS koju karakteriše brzo pogoršanje sa mogućim fatalnim ishodom.

Šta je multipla skleroza?

Multipla skleroza, ili MS, je oboljenje centralnog nervnog sistema, osnove mreže nerava koje prenose električne impulse kroz naše telo. Centralni nervni sistem se sastoji od mozga i kičmene moždine. Oba ova dela sadrže nervna vlakna koja prenose električne signale od mozga do ostalih delova tela. Oko nervnih vlakana nalazi se lanac masnog tkiva - mijelin koji pomaže u prenošenju ovih signala (nervnih impulsa). 

Kod multiple skleroze dolazi do zapaljenja mijelinskog omotača i njegove postepene degradacije, ostavljajući tako fragmentirane ožiljke koji ometaju komunikaciju izmedju mozga i ostalih delova tela. Pored toga, omotano nervno vlakno takodje može biti ošećeno ili uništeno. Razaranje mijelinskog omotača i oštećenje nervnih vlakana dovode do širokog spektra različitih simptoma kod multiple skleroze kao što su: utrnulost, ukočenost, obamrlost udova, problemi sa ravnotežom, slabost, mišićni spazmi (grčevi) i zamagljen vid.

Multipla skleroza je kompleksna i nepredvidiva bolest. U nekim slučajevima može biti benigna i uzrokovati samo nekoliko simptoma tokom života. Većina obolelih doživljava povremene napade, a u najgorem slučaju obolele osobe mogu izgubiti moć gorvora, kretanja ili pisanja (maligna forma ms). 

Bilo ko može oboleti od multiple skleroze, ali mnogi oboleli dele ove iste karakteristike: 

•  Kod većine se prvi simptomi pojavljuju izmedju 20 i 40 godina starosti. 
  
•  Kod bele populacije je rizik oboljevanja duplo veći nego kod ostalih. 
  
•  MS je 2-3 puta češća kod žena. 
  
•  MS je 5 puta učestalija u umerenim klimatskim zonama u odnosu na tropske. 
  
•  Osobe čiji su bliski rodjaci oboleli od MS su u povećanom riziku da razviju bolest, ali ne postoje dokazi da je bolest direktno nasledna.